In vino veritas kažu, tako da danas jedna iskrena priča, direktno iza kulisa (da ne kažem ekrana) ~ priča o poverenju i komunikaciji.
Dakle, ovo će biti priča o poverenju i komunikaciji - dve možda najbitnije stavke saradnje sa dizajnerom, ali i generalno u svim odnosima, ako ćemo iskreno. Ja ću se ovde ipak fokusirati na klijenta i dizajnera.
Obzirom da sam želim samo iskreno da pričam/pišem ovde, podeliću sa tobom dve naizgled nesavršene saradnje, jer realno biznis nije cveće, proleće i leptirići. Obe ove saradnje su na kraju bila veoma uspešna, i kako stvari stoje trenutno, jedna već jeste, velike su šanse da i druga bude dugoročna. I bez toga su služile kao lekcija da su poverenje i otvorena i jasna komunikacija ključ.
Situacija 1: Ukratko - prva konsultacija je prošla super, tabla rasploženja pogođena i prihvaćena. A onda su došli i prvi koncepti…
Bum - potpuni promašaj!
Ni ja nisam bila baš zadovoljna njima dok sam ih slala, a ova situacija mi je potvrdila da slušam svoju intuiciju i da ne radim ništa na silu. Kao i da nekada treba rizikovati probijanje rokova zarad kvaliteta. Uspeh ovog projekta je zavisio isključivo od toga da li će oni zadržati svoje poverenje u mene i da li ćemo uspeti da se razumemo. Ovde sam morala da utvrdim još jednu davno naučenu lekciju - slika govori više od hiljadu reči i vizuelni primeri koje kllijent pošalje/odabere su često presudni kada je stilski pravac u pitanju. Sa druge strane, beskrajno sam zahvalna sjajnim klijentima koji su shvatili da prvi koncept nije i poslednji (osim nekih izuzetaka kada se sve kockice savršeno poklope odmah), koji nisu izgubili poverenje u mene i pružili mi priliku da opravdam njihov izbor dizajnera. Nakon nove konsultacije i slanja par dodatnih primera koji su na njih ostavili utisak sam im poslala samo jedan koncept i upravo on bio pun pogodak, a jedino što ga razlikuje od finalne verzije je paleta boja. Tada je sve dalje bilo cveće, proleće, leptirići.
Situacija 2: Ovaj momenat je usledio negde u drugoj polovini projekta, skoro pred kraj. Klijenta hvata neka vrsta FOMO-a (fear of missing out) odnosno panika da li smo dobar pravac izabrali, da li to ima smisla, kako će izgledati, šta ako na kraju bude potpuni promašaj… Sve je bilo pod znakom pitanja i obavijeno strahom, a sve zbog neodlučnosti (i pomalo nesigurnosti u izbor, odnosno smernice dizajnera = mene u tom momentu).
Predlažem da zakažemo poziv da vidimo kolike su zapravo muke, gde je zapelo i šta nas sve to žulja. I nakon nekih sat ipo vremena rekapitulacije strategije, razloga koji stoje iza odabranog kreativnog pravca, vizualiziranja korišćenja elemenata i na koji način, kao nekom čarolijom (not haha) poverenje je ponovo uspostavljeno, a projekat ubrzo potom finaliziran rečima:
“… mislila sam da ni sama ne znam šta želim i bojala sam se da ću doneti pogrešnu odluku, ali mi je sada jasno da sam dobila ono što mi je trebalo i što sam želela, ono zbog čega samo i potražila tvoju pomoć. … Hvala ti od srca!”
I to je bilo sve što je meni trebalo i što sam želela.
Sigurno ti je poznata izreka “sto ljudi, sto ćudi” (i ostale varijacije na temu). Zbog toga je i svaka saradnja nova lekcija, i verovatno nikada ne apsolviramo savršen proces. Uvek će biti skoro idealnih, pomalo ili vrlo izazovnih, ali saradnji kao iz noćne more. Ono što je važno je tvoja reakcija na te situacije, dobra priprema (ugovori, jasna komunikacija, iskrenost i obostrano otvaranje svih karata… ), i redovno oštrenje detektora za crvene lampice za prepoznavanje problematičnih klijenata/dizajnera stvorenih samo za izbegavanje (iliti red flags).
Na kraju, želim da naglasim da je takođe sasvim uredu da se ponekad saradnje prekinu, jer ipak nismo svi isti, nemamo isti način komunikacije i razmišljanja. Kao i u drugim odnosima, može se učiniti na početku da je to to, ali nakon malo duže interakcije ipak utvrditi suprotno. Najbitnije je ništa ne raditi na silu, jer to često može mnogo više koštati nego što će bilo koja strana iz te saradnje dobiti. I ne ignoriši sebe i ono što ti osećaj poručuje. Na kraju, ako nisi 100% sigurna, razgovaraj sa osobom od poverenja i potraži savet.
PITANJE: Da li umeš da prepoznaš red flags kod potencijalnih klijenata ili dizajnera / davalaca usluga? TJ. da li ti se pale crvene lampice kod nekih momenata ponašanja, kao naznaka potencijalnog problema i umeš li da ih slušaš? Mislim da je deljenje međusobnih iskustava ključ u prepoznavanju i izbegavanju takvih situacija i saradnji, jer na greškama se najbolje uči, a još bolje ako nisu tvoje.
